Izbor obuće

Otopedski hirurzi ne prave cipele, ali mogu da daju savet u vezi njihovog izbora.

Postoji 10 zlatnih pravila koja nam mogu pomoći da izaberemo obuću koja nam najviše odgovara, ali je prvo i najvažnije pravilo da nam je obuća komotna onog momenta kada se prvi put obuje. Prednji deo obuće treba da bude širok, tako da prsti imaju dovoljno mesta, đon treba da bude od kože ili gume, a gornji deo od kanvasa ili kože, pri čemu peta ne sme biti (osim u nekim izuzetnim prilikama) viša od 5 cm.

Nažalost, mnogi (posebno ženske osobe), imaju tzv. sindrom Pepeljuge i uvek kupuju obuću koja je za dobar broj manja od idealnog, te time sebe regrutuju za sva navedena oboljenja stopala.

Vodič za dečije cipele

Najveći broj dece prohoda u vreme svog prvog rođendana, neki mesec dva ranije ili kasnije, ali najveći broj dece treba da prohoda do 15-16 meseca života. Roditelji moraju da znaju to i ne smeju forsirati dete da stoji, odnosno prohoda pre nego što je ono za to sposobno. Naš savet je da se beba po rodjenju stavlja što češće na stomak, jer je to aktivan položaj koji omogućuje lakše upoznavanje sa okolinom, a istovremeno predstavalja izazov za fizičku aktivnost, kao što je puzanje, penjanje i stajanje. Greška je stavljati bebu da sedi i podupirati je jastucima, pre nego što je ona za to sposobna, a to je vreme od 5-7 meseci. Ukoliko beba nema dovoljno snage za samostalno sedenje, forsirano sedenje može dovesti do deformacije kičmenog stuba. Onda kada beba sama sedne, to je znak da je ona dovoljno jaka i sposobna za taj period razvoja i bebu tada ne treba sprečavati u tome. Isto važi i za stajanje i hodanje.

Greška je i da roditelji drže bebu za ruke i uče je da stoji ili hoda. Ništa nam ne znači u životu da li smo prohodali sa 9 meseci ili 15 meseci, jer prosečan vek danas iznosi oko 80 godina, te će svaka beba imati dovoljno vremena da se nastoji i nahoda u svom životnom veku. Prerano stajanje ili hodanje može previše da optereti nogice i stopala i eventualno dovede do nastanka njihovih deformiteta.

Slika 1. Stopala bebe

U periodu kada beba ne stoji, odnosno ne hoda, znači do prve godine života, bebi nisu potrebne cipele. U kućnim uslovima (krevetac, tepih, ćebe), beba može biti bosa ili samo u čarapicama, odnosno u patikicama ili toplim čarapama (zavisno od godišnjeg doba). Moguće je nabaviti i cipelice za taj period i njihova veličina je od broja 16 do broja 19. Važno je da su one fleksibilne i mekane i što je najvažnije, da svojim oblikom odgovaraju obliku stopala bebe.

Slika 2. Mekane cipelice sa fleksibilnim djonom za bebe koje ne hodaju

U periodu od 9 meseci do 3 godine beba nosi cipele i one moraju ispunjavati više zahteva da bi sprečile eventualni nastanak deformiteta, odnosno iskorigovale već postojeći deformitet.

Slika 3. Duboke cipelice koje se vezuju pertlama sa čvrstim djonom

Cipelice su u ovom periodu duboke, pri čemu gornji deo mora biti od kože ili platna, jer se dečija stopala dosta znoje, te je potrebno da taj materijal “diše”. Đon mora biti ravan i relativno lagan (najbolje je da je on od gume). Ravan đon sprečava klizanje stopala unapred, a laganost djona omogućuje deci lakši hod, jer ne traba zaboraviti da za decu ta početna faza hoda predstavlja veliki fizički napor.

Po navršenoj trećoj godini života peta može biti viša za 1cm. Poželjno je da đon bude gladak, kako dete, koje teško diže stopala, ne bi zapinjalo o podlogu. Cipelica treba da ima uložak koji će omogućiti razvoj lukova stopala, ali oni ne smeju biti naglašeni, jer se svodovi stopala formiraju tek sa navršenom trećom godinom života i to treba imati u vidu prilikom izrade uložaka. Unutrašnjost cipele treba da bude obložena materijalom koji dobro absorbuje znoj (jer se stopala dece više znoje od stopala odraslih).

Cipelica treba da ima i učvrščivač pete koji ima ulogu da držanjem pete u korektnom položaju, indirektno usmerava stopalo u fiziološki položaj.

Vezivanje cipelice može biti trojako:
- putem pertli,
- čičak traka ili
- zipera (rajferšlusa).

Smatra se da pertle omogućavaju najbolju adaptaciju na oblik risa stopala bebe, ali za to moraju biti provučene kroz 5-6 redova. Ziper je dobar za decu sa velikim risom, dok se jež tračice savetuju za odrasliju decu koja sama mogu da doziraju stepen zatezanja, odnosno mogu da kažu ukoliko ih cipele stežu.

Slika 4. Cipelice moraju imati široki prednji deo kako bi prsti imali dovoljno prostora

Veličina cipelica u početku iznosi18-19 (to su evropski brojevi) i kada se bira cipelica obavezno je merenje dužine stopala a potom probanje cipelice, koja je za jedan prst duža od veličine stopala. Oblik cipele treba da odgovara obliku stopala uz napomenu da prednji deo (boks) mora biti dovoljno širok da omogući prstima da budu opruženi.

Stopala male dece brzo rastu i to u principu u sledećem ritmu:
- u starosti od 9-16 meseci 1 broj svaka 2 meseca;
- u starosti 16-24 meseca 1 broj svaka 3 meseca;
- u starosti 24-36 meseci 1 broj svakih 4-6 meseci;
- preko 36 meseci 1 broj svakih 6-8 meseci.

Rast stopala često ide u naletima i zbog toga roditelji moraju stalno da kontrolišu da li su cipelice dovoljno komotne i duge. U slučaju da su cipelice kratke prsti se grče, dete ne koristi čitavu površinu prstiju za stajanje, stvaraju se žuljevi na gornjem delu prstiju i dete krivi stopalo, ne bi li izbeglo bolan kontakt prstiju sa krajem cipele. Uska cipelica može dovesti do nastanka čuklja (pomaka palca upolje i njegovog nadjahivanja ili podovlačenja pod drugi prst).

Ukoliko roditelji finansiski ne mogu da isprate redovnu kupovinu cipelica bolje je kupiti nešto duže cipelice (kako bi iste dete duže nosilo), a što je manja greška nego da se kupe cipelice koje su taman i da ih zatim dete nosi duže nego što treba.

Kada su deca u pitanju, ona brzo prerastaju i druge stvari i normalno je da deca koriste odeću starije braće ili sestara (odnosno prijatelja) ŠTO NE VAŽI I ZA CIPELICE. Svako dete ostavlja svoj lični pečat na cipelicu koju nosi, te je moguće da ono dete koje nosi tudje cipelice nasledi i eventualni deformitet koji je njegov prethodnik imao.

Kupovina cipela i patika za školsku decu je poseban problem i o njemu će biti govoreno drugom prilikom.